О књизи: 1956 / „Сунце је већ потпуно зашло. Вече је бацало своје меке сенке на село. Из вртова, из оближње шуме, из реке и њива, мирисало је на нешто што је уносило тишину у душу и поспаност у телу кренули су у ноћ; ка њима шкрипе кола тешко натоварена сабијеним хлебом; прашњави стубови, затамњујући сјајни сјај вечерњег заласка сунца, постепено се приближавајући селу, јасно показују да пастири терају своје стадо…»